Dusan Prelevic

On je tako mio i tako pažljiv

Znalački sipa vino iz bokala

Oh, kako je sladak, okretan, snalažljiv

Vidi da je tvoja odbrana već pala

Ti ga gledaš kao osmo svetsko čudo

Sada sam za tebe blaženo počivši

Još malo se ne daj, moja mala ludo

Pa zar tako brzo da postanem bivši?

Ja sedim sakriven, sam u svome ćošku

Dok se nešto kuva u meni iznutra

Pijuckam i gledam, sve o istom trošku

I razmišljam s kim ću i kako ću sutra

S kim ću sutra, o, sutra

On je neodoljiv, priča tako lepo

Poznaje dobro tvoju pamet plitku

Vidi da ga gledaš zaljubljeno, slepo

Svestan je unapred da dobija bitku

Sad ti nešto smešno šapuće na uvo, ha, ha, ha!

Ti se smeješ glasno.. Kako je duhovit!

Otpijam po malo, grlo mi je suvo

Kako poraz boli kada si još rovit!

Ja sedim sakriven, sam u svome ćošku

Dok se nešto kuva u meni iznutra

Pijuckam i gledam, sve o istom trošku

I razmišljam s kim ću i kako ću sutra

Ja sedim sakriven, sam u svome ćošku

Dok se nešto kuva u meni iznutra

Pijuckam i gledam, sve o istom trošku

I razmišljam s kim ću i kako ću sutra

S kim ću sutra, o, sutra, sutra!

Boluckaju iste rane stare
Prošlost mi je teška kao teg
Februar je i noći se kvare
Vazduh opet miriše na sneg

Samog sebe ne mogu da shvatim
Samom sebi razlog sam za smeh
Šta sam dužan hteo bih da platim
Račun molim... Koliki je ceh?

Jer ja znam da budem dosadan i star
I u moje kosti uvlači se strah
Da ti značim k’o i svaka druga stvar
Pepeo i prah

Mnogo toga vucaram za sobom
Nema smisla da budem sa tobom
Ti si ipak balava i mlada
A ja sam ponoć velikog grada

Mnogo toga vucaram za sobom
Nema smisla da budem sa tobom
Ti si ipak balava i mlada
A ja sam ponoć velikog grada

Iskusan sam, nisam žutokljunac
I borim se koliko god znam
Ja sam samo večiti begunac
Jednostavno, progonim se sam

Samog sebe ne mogu da shvatim
Samom sebi razlog sam za smeh
Šta sam dužan hteo bih da platim
Račun molim... Koliki je ceh?

Jer ja znam da budem dosadan i star
I u moje kosti uvlači se strah
Da ti značim k’o i svaka druga stvar
Pepeo i prah

Mnogo toga vucaram za sobom
Nema smisla da budem sa tobom
Ti si ipak balava i mlada
A ja sam ponoć velikog grada

Mnogo toga vucaram za sobom
Nema smisla da budem sa tobom
Ti si ipak balava i mlada
A ja sam ponoć velikog grada

Bio sam hrabar, pomalo lud
A danas kad treba, pomoć niotkud.

Rasipah ljubav, voleše me žene…
A danas kad treba, daleko su od mene

Ja sam oduvek znao

Da samo na nulu mogu da se vratim

Ja sam oduvek znao

Da samo na nulu mogu da se vratim

Ja sam oduvek znao

Da samo na nulu mogu da se vratim

Ja sam oduvek znao

Da samo na nulu mogu da se vratim

Štedeo nisam, ni pitao za cenu,
A danas kad treba, svi menjaju temu.

Nije mi žao, izgubio nisam
ja krećem od nule i neću da patim.

Ja sam oduvek znao

Da samo na nulu mogu da se vratim

Ja sam oduvek znao

Da samo na nulu mogu da se vratim

Ja sam oduvek znao

Da samo na nulu, samo na nulu mogu da se vratim

Ja sam oduvek znao

Samo na nulu, samo na nulu mogu da se vratim

Majko, majko!
Sad vidi na šta liči tvoj sin
Oče, oče
Sad gledaj na šta liči tvoj sin

Majko, majko!

Godinama već lutam kao pas...
Prošao sam čitav svet bežeći od vas!
Sad sam opet tu
I ako mrzim to
Pogled vaš mi govori - donosim vam zlo!

Majko, majko
Sad vidi na šta liči tvoj sin
Oče, oče
Vidi na šta liči tvoj sin

Majko, majko
Sad vidi na šta liči tvoj sin

Majko, majko!

Pogled vaš mi govori 
Nisam više  mlad
Uzidao sam mladost svoju
U ovaj ružan grad
Noćas oko jedan, krenuću u bar
Pobiću se zadnji put
Da vidim da l’ sam star!

Majko, majko
Sad vidi na šta liči tvoj sin
Oče, oče
Sad vidi na šta liči tvoj sin

Majko, majko

Gledaj na šta liči tvoj sin

Majko, majko!

Majko, majko!

Majko, majko...

Tvoje suze sjaje još, sad je teško, znam
I već magla skriva lik koji volim ja,
U svojoj sobi plačem sam...
Kad bih smeo, kad bih smeo da kažem ti...
Al' ne umem da nađem pravu reč...
Našoj sreći, našoj sreći sad je kraj...

Ne, ne, ne, snage nemam ja...

Zato krijem pogled svoj, jer ti me dobro znaš
Znam, videla bi zadnji čas, koji kuca već...
U svojoj sobi plačem sam...
Neću suze, neću suze kad dođe kraj
U novi život ponesi i moj san,
Hoću da pamtiš, hoću da pamtiš oka sjaj.
O, sutra se rađa novi dan!

Život teče dalje posle burnih noći

Svakog jutra ja se budim sam

Godine su prošle, želja više nemam

Posle svega tražim samo mir

Sad te prati sreća koju drugi pruža

Al’ želim, želim dobro da znaš

Da nikad nisi bila vredna mojih snova

I dana što dadoh ti ja, o, da

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Samo laž je bila svaka tvoja reč

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Samo laž je bila svaka tvoja reč

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Samo laž je bila svaka tvoja reč

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Laž je bila svaka tvoja reč

O, život teče dalje posle burnih noći

Svakog jutra ja se budim sam

O, godine su prošle, želja više nemam

Posle svega tražim samo mir

O, sad te prati sreća koju drugi pruža

Al’ želim da dobro znaš

Nikad nisi bila vredna mojih snova

I dana što dadoh ti ja, hej!

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Samo laž je bila svaka tvoja reč

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Samo laž je bila svaka tvoja reč

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Samo laž je bila svaka tvoja reč

Znaj da nisam više tvoj

Sad ja živim život svoj

Samo laž je bila svaka tvoja reč...

Pogrbljen sedi uz jutarnju kafu,
U Politici čitulje gleda
Njegovih drugova sve je manje
I on je spreman da se preda
Njegovih drugova sve je manje
I on je spreman da se preda

U autobus na prednja vrata,
Onda polako do Kalemegdana
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana

Muče ga stare rane iz rata 
Išijas steže, lekove pije
Deca su otišla svojim putem 
On više nikom potreban nije

U autobus na prednja vrata,
Onda polako do Kalemegdana
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana

Muče ga stare rane iz rata 
Išijas steže, lekove pije
Deca su otišla svojim putem 
On više nikom potreban nije

Unuci retko kod njega svrate 
Uveče, dok u krevetu leži, 
Gleda im slike u albumu 
Priznaje poraz i u san beži
Gleda im slike u albumu 
Priznaje poraz i u san beži
Priznaje poraz i u san beži
Priznaje poraz i u san beži
Priznaje poraz i u san beži

Pokraj pruge nabujala Sava,
Pozdrav peni nepoznatom gostu,
Na prozor mi naslonjena glava,
Kiša pada u Zidanom Mostu.

O njoj mislim dok se muti reka,
Mladoj ženi koja kući osta,
Rekla mi je da će da me čeka,
O njoj mislim kod Zidanog Mosta.

Ići moram, na put zove marka,
U daljinu šapućem reč prostu,
Oca, mater i sunašca jarka,
Kiša pada u Zidanom Mostu.

Zašto stoji, kad li će da krene,
Proklet bio, svega mi je dosta,
Nešto teško sliva se u mene,
Tu, u vozu kod Zidanog Mosta.

K’o putnika što mami novog

Ime na hladnoj, tužnoj ploči

Neka ti ime s lista ovog

Privuče tako tvoje oči

Kad ti opet pogled sleti

Kroz mnogo leta na to ime

K’o umrlog se mene seti

I znaj, tu srce leži s njime

Prošlo je sve..

Kad sutra sin me pita kakav sam bio

A ja ga pitam što hita i što bih krio?

Šta da mu kažem? Ne želim da slažem

Da mladost je moja prošla k’o tren

Jer kad se setim tih dana, osetim tugu

Sad meni kosa je kraća, a nemam drugu

Šta da mu kažem? Ne želim da lažem

Da mladost je moja prošla k’o tren

Šta da mu kažem? Ne želim da slažem

Da mladost je moja prošla k’o tren

Šta da mu kažem? ne želim da lažem

Da mladost je moja prošla k’o tren

Sva jutra moja uvek su ista, to se zna

Jer duge noći ne daju mira, nema sna

U svom životu ja gubio sam sve

I ništa nemam, nemam ni sne

Sva jutra moja sumornu kišu nose, znam

I posle svega glava mi klone, ostajem sam

U svom životu ja gubio sam sve

I ništa nemam, nemam ni sne

Po noći jednom nekud ću poći

Po noći jednom neću ti doći, po noći

Da li ću moći da nađem svoj mir i san?

Ko zna, jer gubitnik sam ja

Po noći jednom nekud ću poći

Po noći jednom neću ti doći, po noći

Da li ću moći da nađem svoj mir i san?

Ko zna, jer gubitnik sam ja

Sva jutra moja sumornu kišu nose, znam

I posle svega glava mi klone, ostajem sam

U svom životu ja gubio sam sve

I ništa nemam, nemam ni sne

Po noći jednom nekud ću poći

Po noći jednom neću ti doći, po noći

Da li ću moći da nađem svoj mir i san?

Ko zna, jer gubitnik sam ja

Po noći jednom nekud ću poći

Po noći jednom neću ti doći, po noći

Da li ću moći da nađem svoj mir i san?

Ko zna, jer gubitnik sam ja

Po noći, po noći, po noći...

Svud zavirujem, kažu,

A mučim slepačku muku

Kažu da prosim, a eto,

Ne mogu da dignem ruku

Ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem?

Ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem?

Ne plaćam porez, kažu,

A nemam ništa svoje

Kažu da zapuštam decu,

A nije nijedno moje

Ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem?

I ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem?

Kažu da sam ubica, ha,

A nikad nisam ni psov’o

Krive me za falsifikat,

A ne znam nijedno slovo

I ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem?

Ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem?

Ne znam ni da vozim,

A kola krade, kažu

I često se pitam u sebi,

Zašto svi ljudi lažu?

Ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem?

Ma šta da kažu o meni,

Od straha sav se stresem

Živote moj dosuđeni,

Kako da te podnesem? 

Dugi su dani, dani moji

Dugi su dani kada jutra nemam ja

I dugi su dani kada slušam negde sat

Časova dugih prazan hod

I mislim tada da li negde

Postoji ona koju sanjam noć i dan

Da li gde živi

Da li hoda svetom tim

Da l' zna da ja bih dao sve za nju

Šta bih sve dao sad za onu što bi znala

u moje sive dane uneti bar tračak neke nade varljive

i stručak poljskog cveća doneti

Za snove neostvarljive samoće neprežaljive

Da moji dani, hej, da moji sati znali bi za sunčane ulice

Dugi su dani, dani moji

Dugi su dani kada jutra nemam ja

I dugi su dani kada slušam negde sat

Časova dugih prazan hod

Hej

Šta bih sve dao sad za onu što bi znala

u moje sive dane uneti bar tračak neke nade varljive

i stručak poljskog cveća doneti

Za snove neostvarljive samoće neprežaljive

i da moji dani, hej, i da moji sati znali bi za sunčane ulice

Za snove neostvarljive samoće neprežaljive

i da moji dani, hej, i da moji sati znali bi za sunčane ulice

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Kada budem na nebu
• Povedi me
• Mojih pet minuta
• Jutro će promeniti sve
• Na oštrici brijača
• Lift i ja
• Skriven u svom ćošku
• Mnogo toga vucaram za sobom
• Hrabar i lud
• Majko, na šta liči tvoj sin

• Generalna [19]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom